Popović o Grandu, Breni, karijeri, zaradama, Zvezdama granda…



Za njega kažu da je najmoćniji čovek šou-biznisa. Uticao je na formiranje muzičke scene u Srbiji i na to šta će mladi slušati. Prethodnih dvadeset godina proizveo je na stotine pevača. Prvi deo razgovora započeli smo u njegovoj kancelariji koju retko otvara za javnost, a drugi deo smo nastavili u autu dok se vozio na početak snimanja trinaeste sezone „” i odmah smo ga pitali, koliko je bilo teško svih ovih godina da očuva trend i gledanost?

– Izuzetno veliki napor da održite toliko sezona. Ako uzmete u obzir svetske formate kao što su “Idol”, “Super star” u Nemačkoj , ili kod nas “X faktor” i “Operacija trjunf”. Nisu opstali dugo. Sve te slične forme poput “Zvezda Granda” nestale su iz razloga što jednostavno nisu mogli da održe kvalitet i gledanost. Mnogo truda, rada i angažmana stoji iza nas.

Šta je bilo najteže?

– Mi te 2004. godine nismo imali samostalnu emisiju koja bi se zvala “Zvezde Granda” nego smo u okviru emisije “Grand šou” radili sve to. Bilo je veoma komplikovano, ali smo videli veliko interesovanje naroda i gledalaca. Tek smo 2007. godine na televiziji “Pink” uspeli da izboksujemo takav format.

Mnogo se pisalo o vašem odlasku sa “Pinka”. U kakvim ste odnosima danas sa Željkom Mitrovićem?

– Željka Mitrovića nisam čuo godinama. Pardon, čuo sam ga prošle godine kada je bila neka nesuglasica između “Granda” i “Prve”. Došlo je do neke varijante da bi možda naše emisije prešle na “Pink”. Imali smo jedan telefonski razgovor i to je sve.

Šta najviše gledate na TV i šta je ono što vas iznervira?

– Sve. Sport najviše, informativni program. Pratim sve emisije koje su sličnog tipa, koje moraju da se osmisle. Volim da gledam emisije koje su osmišljene kod nas, od kvizova do zabavnih emisija. Volim da gledam turske serije. Najviše me iznerviraju reklame, kao što gledaoce nervira kada gledaju reklame u “Zvezdama Granda”.

Čega ste se sve odrekli zbog karijere?

– Počeo sam 1973. godine profesionalno da sviram. Znači, 45 godina kako se bavim ovim poslom. Mislim da se nisam mnogo odricao, možda sam delimično zapostavio porodicu od 1999.godine do 2003. godine. To je bio period kada sam se maksimalno posvetio stvaranju “Granda”, dok on nije stao na noge. Ali sam sve doveo na taj nivo da sam od 2006. godine zaista mogao mnogo lakše da dišem, jer je sve bilo veoma uhodano.

Kako izgledaju momenti kad se vi i Brena raspravljate?

– Između Brene i mene nema rasprave zato što “Grand” produkciju, sve emisije, televizijske formate i firmu vodim ja. Brena se u to ne meša i zbog toga je mnogo lakše da sve to radimo. Za razliku od perioda kada smo bili u “Slatkom grehu”, kada smo se raspravljali nasmrt. Tu su bila raspravljana oko toga koja pesma treba da se uvrsti u repertoar, na koji način treba napraviti koncert, da li garderoba za Brenu treba da bude ovakva ili onakva. Bilo je mnogo raspravljanja. Kada je počela era “Grand” produkcije, Brena i ja smo se dogovorili da vodim apsolutno posao i sve mi je to prepustila. Ima veliko poverenje u mene. Verujete mi, za ovih 20 godina od kada je krenula firma, ne verujem da sam sa Brenom imao bilo kakvu rasprave.

Ko vas je najviše razočarao od pevača?

– Nije me niko razočarao. Najviše smo očekivali od Tanje Savić. Vidite, ona je vanserijska pevačica, divna, mlada, lepa devojka koja se pojavila na audiciji u Požarevcu sa svega devetnaest godina. Mogla je da nasledi sigurno Cecu Ražnatović. Na početku i tokom svoje karijere je imala mnogo hitova. Mi smo joj birali pesme i vodili karijeru. Međutim, neki splet različitih okolnosti je doveo do toga da je nema. Prisutna je. Ali nije to ta Tanja Savić za koju smo mislili da će biti vrhunska zvezda.

Kako ste došli na ideju da Đorđe David zameni Acu Lukasa? Je l‘ mislite da će on u toj meri praviti šou?

– Prvo moram da kažem da je Lukas moj veliki prijatelj i možda se jednog dana ponovo vrati. Ovu sezonu je hteo da preskoči. Onda kada smo birali ko će biti šesti član, vodili smo se time da se dijametralno razlikuje od ostatka žirija. Falio nam je neko ko će biti različit, a to je Đorđe David, koji je roker. Druga stvar zbog kojeg smo ga uzeli je to što je Đorđe godinama pričao protiv “Granda”, dosta se toga pisalo, a njemu je nešto smetalo kod nas. Uvek je govorio kako to nije prava muzika, da to nije produkcija koja treba da iznedri prave pevače i tako dale. Pošto u ovoj sezoni nove pevače prave mentori, evo mu sada prilika da izabere neke od ovih kandidata, te neka napravi pevača po svom ukusu, da u stvari vidimo kako to treba da izgleda po njemu.

Zorica Brunclik je isto imala razne pridike na račun “Granda”, a nju niste vratili. Zašto?

– Nije mogla da bude iz više razloga. Prvo nam je trebao muškarac, drugo Zorica je bila odlična u sezoni 2013, 2014. i 2015. godine. Dok je bila u takmičenju, mislim da je to bio pravi pogodak, kada je otišla na drugu stranu, nije to bila ta Zorica Brunclik koja je bila po mom ukusu. Jednostavno, prošla je kroz naš žiri i nema potrebe da se vraća.

I Karleuša je imala loših komentara o vama, pa ste je pustili u žiri. Kako je došlo do pomirenja?

– Jelena i ja smo prijatelji od njene šesnaeste godine kada je snimila prvi album. Snimala je za “Zam” produkciju gde sam bio muzički urednik, potom za “Grand” i onda naravno neka njena razmišljanja o tome kako treba da ide njena karijera, koje pesme treba da se prezentuju i neko moje viđenje došli su u neku suprotnost i tu smo došli do nekog konflikta. Uvek sam je cenio i poštovao, bez obzira na sve. Pozvao sam je 2015. godine i ona je prihvatila. Mislim da smo napravili obostrano dobar posao i ta sinergija se osetila kod mene i nje.

Kažu da članovi žirija ne dobijaju novac za to što sede u stolicama, da li je to tačno?

– Ne bih odgovorio na to pitanje. Neka ostane poslovna tajna.

Kada je “Grand” najviše zarađivao?

– To je u poslednje dve sezone.

U skoro svakoj gradskoj priči ima malo istine. A koliko ima o onoj da ste Lukasu pozajmili veliki novac?

– Ne bih o tome da pričam u ovom intervjuu. Da sam mu pomogao, jesam, i zbog toga mi je zaista drago. Moj je prijatelj trideset godina.

Iz svešteničke ste porodice, kako je moguće da ste otišli put estrade?

– Jeste. Moj deda i sva njega braća su bili sveštenici u crkvama u Novom Sadu. Moj otac nije bio, ali sam u porti odrastao. Ali moj deda i otac su jako lepo pevali i svirali su razne instrumente. U desetoj godini me je upisao u muzičku školu “Isidor Bajić”. U početku nisam voleo to što sam krenuo, jer sam u to vreme u pionirima Vojvodine igrao fudbal i to mi je bila glavna preokupacija. Tokom gimnazije video sam da mi ta harmonika mnogo toga dobrog donosi kod mojih drugova, a pogotovo kod devojaka. Sa osamnaest godina napravio sam jedan porodični tamburaški orkestar Popović, da bi u dvadeset drugoj godini napravio preteču “Slatkog greha”, orkestar “Lira”. Da bi se 1977. godine okupio čitav orkestar “Slatkog greha”, koji su tu do dan-danas.

Da li vas žene više vole sada kada imate imperiju ili pre kada ste bili harmonikaš?

– Ne znam, morate da pitate žene. Zaista sam porodičan čovek, imam divnu suprugu koju volim, a odlično se slažemo. Ne obraćam pažnju na to. Bio sam šef orkestra i u vreme slave “Slatkog greha” bili smo popularni ne samo na Balkanu, već i u okolnim zemljama. Eh sada da li su me obožavali što sam popularan ili polulep, to ne znam. U to vreme sam bio slobodan, nisam bio oženjen, tako da sam mogao malo da biram.

Svi kažu da imate ogromnu energiju. Hoćete li u penziju? Šta će biti sa Grandom posle vas?

– Teško je pitanje. Imam 64 godine, sledeće godine u aprilu ću napuniti 65 godina. To je neko vreme kada ljudi već razmišljaju o nekoj penziji i prestanku rada. Imam dovoljno snage, volje, elana i želje da nastavim s ovim poslom. Biću tu gde sam i sada. Uvek ću da radim, mislim da se neće desiti to da me nema više u ovom poslu.

Imate li želju da vaša deca naslede ovaj biznis?

– Voleo bih. Sin nam je zaposlen u “Grandu”, a ćerka nam je upisala modni dizajn. Videćemo šta će biti.

Kome biste od pevača smeli da poverite da vodi instituciju kao što je “Grand”?

– Samo Žiki Jakšiću. Nikom drugom, ako pričamo o pevaču. On je sa mnom od 2003. godine i mnogo smo toga prošli. Pravi je dasa. Razume, zna i godinama me je pratio.

Posao vas je terao da se družite sa različitim branšama. Od političara, preko opasnih momaka, do ljudi sa margina društva. Kako to da nikada niste ušli u politiku?

– Prvo, nikada se nisam družio s opasnim momcima, vodim jedan miran i porodičan život. Jedan poslovni život, pre svega. Nisam se družio sa političarima. Poznajem neke, kao što su Milutin Mrkonjić, Mlađan Dinkić. Nisam se družio sa njima, niti me politika interesuje. Osamdesetih godina Brenu i “Slatki greh” jurili su iz Saveza komunista, od Mirke Planinc, pa svih redom, da uđemo u Savez komunista i da ćemo imati najveće moguće beneficije. Nikada nismo želeli da se bavimo sa politikom ni Brena ni ja. Ostali smo apolitični sve do sada.

izvor: blic



Povezane vesti